Процес ковања Произвођачи

Ковање је производни процес који користи силе притиска за формирање метала у жељене облике и величине. Професионалци у индустрији користе низ различитих процеса ковања – у зависности од материјала и производа који се кује – од којих сваки носи своје предности и најбољу употребу.

Према температури на којој се изводи, процес ковања се често дели на хладно, топло или топло ковање. Осим тога, постоји неколико процеса ковања са различитим могућностима и предностима.

Ковање капањем добило је име по процесу испуштања чекића на метал да би се он обликовал у облик матрице. Матрица се односи на површине које долазе у контакт са металом. Постоје два процеса ковања - отворено и затворено ковање. Матрице су обично равног облика, а неке имају изразито обликоване површине за специјализоване операције.

Ковање ваљака се састоји од два цилиндрична или полуцилиндрична хоризонтална ваљака који деформишу округлу или равну шипку. Ово ради на смањењу његове дебљине и повећању дужине. Ова загрејана шипка је уметнута и провучена између две ролне – свака садржи један или више обликованих жлебова – и прогресивно се обликује како се котрља кроз машину. Овај процес ковања се наставља све док се не постигне жељени облик и величина.

Процес ковања притиском користи спор, континуирани притисак или силу, уместо ударца који се користи у ковању ударним чекићем. Спорије кретање цилиндра значи да деформација сеже дубље, тако да је цела запремина метала равномерно погођена. Насупрот томе, код ковања са ударним чекићем, деформација је често само на нивоу површине, док унутрашњост метала остаје донекле недеформисана. Контролисањем степена компресије у пресовању, унутрашње напрезање се такође може контролисати.

Процес ковања је веома вишенаменски и може се користити на малим деловима величине само неколико инча до великих компоненти које теже до 700.000 лбс. Користи се за производњу критичних делова авиона и транспортне опреме. Ковање се такође користи за јачање ручних алата као што су длета, заковице, шрафови и завртњи.